Кнежева вечера
Славу слави српски кнез Лазареу Крушевцу, мјесту скровитоме.Сву господу за софру сједао,сву господу и господичиће:с десне стране старог Југ-Богдана,и до њега девет Југовића;а с лијеве Вука Бранковића,и осталу сву господу редом;у заставу војводу Милоша,и до њега дв'је српске војводе:једно ми је Косанчић Иване,а друго је Топлица Милане.Цар узима златан пехар вина,па говори свој господи српској:"Коме ћ' ову чашу наздравити?Ако ћу је напит по старјештву,напићу је старом Југ-Богдану;ако ћу је напит по госпоству,напићу је Вуку Бранковићу;ако ћу је напит по милости,напићу је мојим девет шура,девет шура, девет Југовића;ако ћу је напит по љепоти,напићу је Косанчић-Ивану;ако ћу је напит по висини,напићу је Топлици Милану;ако ћу је напит по јунаштву,напићу је војводи Милошу.Та ником је другом напит нећу,већ у здравље Милош-Обилића!Здрав, Милошу, вјеро и невјеро!Прва вјеро, потоња невјеро!Сјутра ћеш ме издат на Косову,и одбјећи турском цар-Мурату!Здрав ми буди, и здравицу попиј,вино попиј, а на част ти пехар!"Скочи Милош на ноге лагане,пак се клања до земљице црне:"Вала тебе, славни кнез-Лазаре!Вала тебе на твојој здравици,на здравици и на дару твоме,ал' не вала на такој бесједи!Јер, тако ме вјера не убила,ја невјера никад био нисам,нит' сам био, нити ћу кад бити,него сјутра мислим у Косовуза ришћанску вјеру погинути!Невјера ти сједи уз кољено,испод скута пије ладно вино:а проклети Вуче Бранковићу!Сјутра јесте лијеп Видов данак,виђећемо у пољу Косовуко је вјера, ко ли је невјера!А тако ми бога великога,ја ћу отић сјутра у Косово,и заклаћу турског цар-Мурата,и стаћу му ногом под гр'оце!Ако ли ми бог и срећа дадете се здраво у Крушевац вратим,