Сећање на младога сестрића1
Ова ноћ и ова река То је мој и то је твој крај Она безбројна тама. Ова далека Сенка и сам вај Пустош: Мој и Твој крај. Спавај Пријатељу, сањај. За тебе је све само одмориште већ За нас вапај и очајање За тебе већ тај лежај, За мене само вај. Сањај.
Над твојим сном већ моје Помрчине круже Над твојим сном већ повијене гране И звезде, мој успавани друже, Спавај. Заборави на боје Сањај Заборави на дане Та црна тама, то је мој и твој крај Сањај
Сањај о зорама које ће тек доћи О још нерођеним бићима Још нелисталим горама О људима који ће тек доћи
Гледај како та нова бића Улазе у рану жаркост дана Срећна под сенкама повијених грана Као набор који се слива низ воду И љубичасти сјај с дна новог врела
Овај последњи одраз на небу Само горућа песма наших селаЗгаришта наших нада Пламени стуб нашег града Та песма, та древна клетва, То сагорело жито што беше наша сетва, Та пустош, тај ојађени гај Друже, мој и твој крај.
Сањај, Та нагла румен и љубичаста сен Та беда што пређе у светли пламен Нек киша и ветар сперу твоје чело, Нека ноћ целива твоје усне Та шумна поља и тиха врела Та крв која се гусне Мој и твој крај.
Авај, авај, Без милосрђа према себи и према другима, У вечери када је тело требало да дрхће од љубави, Када је требало скоро подједнако волети Свог друга, свога брата и своју девојку...